Muškarci sa većom količinom magnezijuma u krvi verovatno imaju više slobodnog testosterona u svom telu. Ovu zaključak izvlače hemijski analitičari u članku objavljenom u časopisu „Farmaceutski i biomedicinski analitički žurnal“.
Više magnezijuma, više slobodnog testosterona Otprilike dva odsto testosterona u telu je aktivno: nije vezano za proteinske veze koje sprečavaju interakciju testosterona sa njegovim receptorom. Oko četrdeset odsto testosterona u telu je vezano za albumin, protein koji može osloboditi hormon. Slobodni testosteron i testosteron vezan za albumin nazivaju se bio-raspoloživim testosteronom.
Oko šezdeset odsto testosterona u telu vezano je za globulin vezujući hormon polnih hormona (SHBG) [gornja prostorna struktura]. Androgeni vezani za SHBG gube anabolički efekat, ali verovatno zadržavaju androgeni efekat. Na primer, u prostati postoje receptori SHBG-a i oni šalju signale greške stanicama prostate ako se vezuju za SHBG sa androgenima. Androgeni steroidni hormoni koji su inkorporirani u SHBG imaju neželjene efekte, ali ne i željene.
Kako muškarci stare, SHBG sve više vezuje testosteron. To je delimično zato što stariji muškarci konzumiraju manje proteina. Nizak unos proteina povećava koncentraciju SHBG-a u krvi. Veći unos proteina rezultira više albumina, što povećava količinu bio-raspoloživog testosterona. Naravno, unutar određenih granica.
Istraživači povezani sa Universite de Franche-Comte, izdvojili su SHBG iz krvi mladih muškaraca i izložili protein magnezijumovim jonima. Zatim su merili brzinu kojom se testosteron vezivao za SHBG pri rastućim koncentracijama magnezijuma. Što je koncentracija magnezijuma veća, privlačenje je manje.
Iako istraživači nisu ispitivali da li više magnezijuma zaista dovodi do više slobodnog testosterona kod ljudi, veruju da su njihova saznanja značajna na fiziološkom nivou.
„Rezultati ovde predstavljeni pružaju dokaze o varijaciji testosteron-SHBG asocijacije posredovane Mg2+, što sugeriše da povećanje koncentracije Mg2+ unutar biološkog opsega koncentracije (0,75 mM-1,0 mM) može dovesti do pojačanja bio-raspoloživog testosterona“, pišu oni.
Pre petnaest godina istraživači su ispitivali efekat ekstremno visokih – i biološki nemogućih – koncentracija magnezijuma. Te koncentracije dovele su do blagog opadanja nivoa testosterona. [Horm Metab Res. 1993. jan; 25 (1): 29-33.]
Istraživači su najavili da će uskoro objaviti svoja saznanja o uticaju biljnih supstanci na vezivanje testosterona za SHBG.
Magnezijum se nalazi u hrani, pretežno u biljnim proizvodima. Dobre izvore čine žitarice bogate vlaknima, spanać, orašasti plodovi i mahunarke.
Maksimum 